Ovo je bila utakmica koja je sat vremena glumila tecaj saha, sve dodavanja postrance i niko spreman da napravi prvu gresku. Kao predstava to je bilo sporo tinjanje, ono kod kojeg stalno proveravas da li sveca jos gori.

Onda je stigao 63. minut i Tapelo Maseko se setio da fudbal ima svrhu, postavivsi jedini pogodak veceri i pretvorivsi pat poziciju u pricu. Odjednom je oprezna gradnja izgledala kao strpljenje, a ne strah.

Juzna Koreja je posle toga nastavila da kuca ali nikad nije nasla kljuc, a zavrsnica je imala pravu napetost a da nikad nije prekipela. Bez crvenih kartona, bez VAR cirkusa, samo tesnih, nervoznih 1-0 koji je nagradio ekipu dovoljno hrabru da zaista puca.