Novi Zeland je ušetao u Los Anđeles, dvaput zatresao mrežu preko Elajdže Džasta i ipak otišao sa jednim bodom, što je fudbalski ekvivalent tome da ispit napišeš za peticu, a onda na korici potpišeš pogrešno ime. Kris Vud je celo veče maltretirao bokove, namestio oba gola kao čovek koji je pročitao dnevnik odbrambene linije, a Ol Vajtsi ipak nisu uspeli da odbrane prednost koju su dvaput zaslužili. Ovu utakmicu ne gubiš, ali apsolutno odbijaš da je dobiješ.

Iran je u međuvremenu odbio da bude fusnota. Ramin Rezaijan je gurnuo prvi izjednačujući gol pošto je najbrže reagovao na blokirani udarac, a Mohamad Mohebi je glavom poslao Rezaijanov centaršut u mrežu preko dalje stative za drugi pogodak. Neki od ovih igrača nisu dodirnuli loptu na takmičarskoj utakmici na klupskom nivou od februara, nakon što im je domaća liga obustavljena, a ipak su pronašli noge i inat da ovu utakmicu dvaput izvuku iz mrtvih. To nije sreća. To je tvrdoglavost sa pasošem.

Konačni rezultat je Grupa G u kojoj sva četiri tima stoje na jednom jedinom bodu, što znači da je cela ova utakmica pomerila tabelu za tačno ništa dok je zabavljala sve koji su gledali. Savršen paradoks Svetskog prvenstva: napeto, dramatično, od gola do gola i potpuno neodlučeno. Došao si po pobednika, a otišao sa utiskom.