Prvih cetrdeset i pet minuta bilo je pristojno rukovanje, uredne dodavanja i nula zelje da se nekome stvarno naudi, vrsta poluvremena koje zaboravis dok ga jos gledas.

Onda je drugo poluvreme stiglo kao da je neko pritisnuo prekidac, Cavez je probio led u 55. minutu, Kinjones udvostrucio sest minuta kasnije, a ceo stadion se odjednom ponasao kao da ima puls.

Fidalgov treci gol u sudijskoj nadoknadi bio je tresnja koja nikome nije trebala ali su svi u njoj uzivali, rezultat 3-0 koji je laskao gledljivosti daleko vise nego sto je prvo poluvreme zasluzilo.