The Boys of Dungeon Lane

The Roast

“Pol Makartni ima 83 godine i još uvek objavljuje albume, što je ili inspirativno ili vapaj za pomoć, u zavisnosti od toga šta mislite o milijarderima sa kućnim studijom. The Boys of Dungeon Lane je njegov dvadeseti solo album, produciran sa Endruom Votom, zvaničnim negovateljem legendi u industriji, i radi tačno ono što očekujete: 47 minuta nežno gleda unazad. Naslov pokazuje na sokače u Liverpulu kojim je mali Pol nekada lutao, a pesme ga poslušno prate, sve same živice, mrtvi prijatelji i dani koje smo ostavili za sobom, što je doslovno i naslov prvog singla, jer je suptilnost otišla u penziju pre njega. Votova produkcija je ukusna do bola, svaki bubanj ispoliran, svaka pukotina u tom čuvenom glasu osvetljena kao muzejski eksponat. A glas sada puca, budimo iskreni, mada melodije koje nosi ostaju iritantno lake, od onih koje on kine dok manji autori krvavo znoje jedan refren. Cinik u meni primećuje da je nostalgija za liverpulskim detinjstvom najsigurniji komercijalni potez koji jedan Bitls može da povuče, počasni krug sa unapred odobrenom rutom. Kritičar u meni primećuje da je taj krug otrčan predivno. Broj jedan u Ujedinjenom Kraljevstvu, naravno. I gravitacija i dalje radi.”

The Bright Side

Evo šta niko ne želi da prizna o poznom Makartniju: melodijski dar nikada nije nestao. Days We Left Behind ima u bridžu akordsku promenu za koju bi većina kantautora menjala ud, a tiše balade nose njegove 83 godine kao dobra koža, ispucala na pravim mestima. Endru Vot odoleva porivu da ga balzamuje u stadionski sjaj, a refleksivni ton deluje zasluženo, a ne kao proizvod fokus grupe. Kritičari su ga nazvali jednim od najjačih albuma njegove pozne karijere i ovog puta konsenzus nije samo učtivost prema legendi. Ovo je čovek koji piše o sopstvenom detinjstvu sa smirenošću nekoga ko tačno zna kako se priča završava, i ta smirenost iskreno dira.

Hardest Sneer

“Predivan je to počasni krug, ali nemojmo se pretvarati da stadion nije već bio na nogama pre nego što je otpevao ijednu notu. Pol Makartni bi mogao da objavi 47 minuta zvukova čajnika i svejedno stigne do broja jedan, a negde duboko u sebi, on to zna.”

Issues (3)