An Eraser and a Maze

The Roast

“Ajzak Brok već tri decenije prodaje haos kao filozofiju, a na An Eraser and a Maze konačno može da ga praktikuje bez pratnje velike izdavačke kuće. Oslobođen Epica prvi put od 1999, ponovo na sopstvenoj etiketi Glacial Pace, reaguje kao rakun pred otključanom kuhinjom. Petnaest pesama, bendžo koji se sudara sa ritam mašinama, pesma koja se bukvalno zove Song About Nothing i najmanje četiri ideje u minutu koje se otimaju oko istog mikrofona. Naslov je pošten, to mu priznajem. Ova ploča je sve sam lavirint i veoma malo gumice. Dogbed in Heaven/Give It a Skeleton su dva naslova pesama u jednom mantilu, a Speak N' Spell (Or Not) razoruža sopstvenu šalu pre nego što refren uopšte stigne. Brok to zove kreativnim nemirom, i naravno, taj nemir je nekada stvorio The Moon and Antarctica. Ali nemir je dar kada pronađe odredište i izgovor kada odbija da ga izabere, a ovaj album sat vremena radi oboje, često u istoj strofi. Prva ploča posle smrti Džeremaje Grina zaslužila je fokus kao omaž. Umesto toga, tuguje onako kako Brok radi sve: glasno, postrance i sa strukturnom čvrstinom zamka od peska za vreme plime. Prijatna, često. Završena, diskutabilno.”

The Bright Side

Kada Brok prestane da trči i pusti pesmu da diše, ovaj album zaista zasluži svoju čudnovatost. Look How Far i Knocked Down by Waves nose stvaran bol, onu iskrivljenu nežnost koju samo Modest Mouse ume da učini da zvuči slučajno, a tuga za Džeremajom Grinom probija se kroz pukotine na način koji nijedan ulickani omaž ne bi mogao da odglumi. Posle dve decenije brušenja velikih izdavača, čuti ovaj bend ponovo neukroćen, živ i pomalo opasan vredi celog nereda. Lavirint frustrira, ali je bar sazidan rukom.

Hardest Sneer

“Dvadeset sedam godina borbe sa izdavačem za kreativnu slobodu, a prvo što Brok uradi s njom jeste da dokaže zašto mu je neko stavio povodac. Gumica je stajala u samom naslovu, Ajzak. Upotrebi je.”

Issues (3)