Blue Morpho
Ed O'Brien · Art Rock / Ambient
“Ed je konacno napravio solo album koji zvuci kao Ed, sto je trijumf dok se ne setis da mu je posao u Radioheadu bio da svi drugi zvuce bolje.”
Blue Morpho zvuci kao covek koji je trideset godina stajao malo iza Thoma Yorkea i sada uctivo pita da li jednom moze izaci napred. Ed je covek za teksturu Radioheada, slikar ambijentalnog premaza, ljudski reverb pedal, a ceo album toga je tacno ono sto biste ocekivali: prelep, leluja, ponekad toliko bestezinski da ispari. Sam gitarski ton u naslovnoj pesmi opravdava projekat, ali tekstura bez jake kicme autorstva pocinje da deluje kao veoma skupe zavese u praznoj sobi. Senka Tomorrow's Modern Boxes pevusi u susednoj sobi glasnije nego sto se Ed usuduje. Previse je profinjen da bi se nadmetao, previse darovit da bi nestao, pa nam ostaje lep album koji uctivo odbija da postane neophodan.
Atmosfericki zanat je zaista vrhunski, a kao producent i autor Ed dokazuje da moze sam nositi plocu. Prvi put njegov solo rad deluje kao prava umetnicka izjava.
The Thom Yorke Shadow Problem
Texture Is Not A Backbone
The Solo-From-A-Supergroup Curse
Think your track survives me? Drop a link.
A full teardown from €2,99. No mercy.