Twenty Years Later, Miranda Priestly Returns to Save Print Media, Which Tells You Exactly How the Movie Ends

The Devil Wears Prada 2 tačno zna šta je, a to znaju i šesto osamdeset osam miliona dolara koje je zaradio. Dve decenije kasnije, Andy Sachs je cenjena njujorška novinarka čiju celu redakciju otpuste porukom usred dodele nagrada, dok je Miranda Priestly na udaru zbog ulizičkog članka o brendu za koji se ispostavi da koristi radnu snagu u potogonima. Da bi spasao verodostojnost Runwaya, Irv Ravitz zapošljava Andy kao urednicu reportaža bez Mirandinog blagoslova, i kandže ponovo izlaze. To je mašina za nostalgiju besprekornog kroja.

Glumačka postava jedini je razlog zašto film uopšte funkcioniše. Streep, Hathaway, Blunt i Tucci ponovo uranjaju u te likove kao u omiljeni kaput, a pridružuju im se Justin Theroux, Lucy Liu i Kenneth Branagh; u dugim deonicama dovoljno je gledati ih kako dele kadar da vam bude prijatno. Blunt je naročito užitak. Kritike su bile uglavnom pozitivne, ali podeljene, a jedan kritičar je pogodio manu u sridu: film vam daje mnogo toga za gledanje, ali to je splasnuli šampanjac. Lep, penušav na površini, pomalo zagušljiv ispod.

Zato Sally neće s visine gledati na zabavan, naočit i istinski prijatan film za široku publiku, pogotovo onaj koji je krenuo sa dvesta trideset tri miliona dolara u svetu i publiku sa sedamdeset šest odsto žena poslao kući sa ocenom A-minus. Ali nastavak koji živi od nasleđa, a govori o spasavanju štampanih medija 2026. godine, mašta je prerušena u veliki povratak, i film je najbolji kada prestane da glumi da ima nešto novo da kaže i jednostavno pusti ove glumce da budu magnetični. Što je, srećom, gotovo sve vreme.

Kampanja je prodala ponovni susret, kostime i onu čuvenu podignutu Streepinu obrvu, i iskreno, zašto i ne bi. Niko nije kupio kartu za oštru analizu propasti novinarstva. Kupili su je da vide Miranda Priestly kako ponovo ulazi u prostoriju, a marketing je bio dovoljno pametan da ljudima da tačno to, i samo to.