Terminator 2: Judgment Day (35th Anniversary Re-Release)
Directed by James Cameron
Arnold Schwarzenegger, Linda Hamilton, Edward Furlong, Robert Patrick
“Тридесет пет година касније, T2 мирно се враћа у биоскопе и подсећа сваки савремени блокбастер како је филм изгледао када су га правили одрасли.”
Sally's not done with you yet.
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.
The Review
Да разјаснимо једну ствар пре него што почнем да ударам. Терминатор 2: Судњи дан један је од најбољих акционих филмова икада састављених људским рукама, а гледати га поново 2026. године, на правом платну, са правим звучницима који тресу под, врста је доживљаја због које сатима седиш непомично и заборављаш да имаш телефон. Џејмс Камерон снимио је наставак који не само да надмашује свог претходника, већ у тишини редефинише шта наставак сме да буде.
Разлог због којег ова реиздавање тако јако погађа 2026. није носталгија, иако Холивуд тренутно ископава носталгију као да је последњи рудник бакра у Чилеу. Разлог је контраст. Управо смо провели пет година гледајући милијардерске филмове у којима је акција разливена у сиве пикселе. Тада T2 отвара прави камион који се преврће у правом бетонском каналу док Арнолд једном руком пуни праву сачмару на правом мотоциклу.
Горка мала шала уграђена у ово реиздавање 2026. наравно је да је T2 филм о свеснoj вештачкој интелигенцији која закључује да су људи проблем, а враћа се у биоскопе баш оне године у којој сваки технолошки милијардер покушава да нас убеди да ће свесна вештачка интелигенција бити наш најбољи пријатељ. Скајнет доживљава тихи лансер преко венчур капитала, а противотров иде у дворани поред.
Да ли је то беспрекоран филм? Није. Технологија будућности из 1991. данас делује слатко, дечак је и даље дечак, а импликације наставка отвориле су врата франшизе која су требала бити заварена. Али као заокружено дело, T2 је чвршћи, паметнији и емоционално поштенији од деведесет посто онога што 2026. пролази као спектакл.
What It Nails
- +Практични ефекти и CGI у правом партнерству, а не CGI који све гуши под дигиталним прекривачем
- +Линда Хамилтон гради карактерну студију о трауми и нагону преживљавања унутар летњег блокбастера
- +Негативац који једва говори, а ходом мирним ствара више претње од већине модерних антагониста са три монолога
- +Емоционални крај који заслужује сваку сузу одбијајући да вара и остави удицу за наставак
What It Botches
- -Сајберпанк технологија из 1991. данас изгледа као распродајни кутак електронске радње из Клинтоновог доба
- -Кул тинејџерски сленг Џона Конора из деведесетих остарио је у мртав језик који дешифрују само археолози
- -Механика путовања кроз време распада се чим поставиш једно потпитање, што те филм пристојно моли да не радиш
- -Бесмртна франшиза коју је случајно родио тридесет пет година покушава да ово ремек-дело уназад прикаже лошијим
Think your work can survive this?
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.
Who It's For
Свако ко жели да се сети како изгледа блокбастер када сценарио, каскадери, музика и подела вуку у истом смеру, плус свако млађи од тридесет ко га је видео само на телефону.
Who Should Skip
Публика која дрхтаву камеру сматра нарацијом, одбија да гледа било шта пре 2010. или се истински љути када се филм посвети својим темама уместо да остави место за девет наставака.
Marketing Roast
Маркетинг ове реиздавања најленија је могућа парада. Љубичасти плакат, оригинални лого, речи 'It's back' у крому и датум изласка. То је све. И функционише, јер филм јесте маркетинг. Једини промашај је што студио покушава да га позиционира као 'релевантнијег него икад у доба вештачке интелигенције', што је тачно, али звучи као tech-bro који цитира Сун Цуа на LinkedIn-у.
Your turn. Drop something.
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.