She's the He

Odajmo Šivon Makarti priznanje za hrabrost. Uzela je najotrovniju floskulu moderne politike, grabljivog momka koji se lažima uvlači u žensku svlačionicu, i na njoj sagradila prostačku maturantsku komediju kao da je u pitanju opklada. Nedelju dana pre mature najbolji drugovi Aleks i Itan autuju se kao trans žene da bi ugušili glasinu da su gejevi, a ono što počinje kao najgluplji plan u istoriji tinejdžerskog filma polako se zgušnjava u nešto istinito. To je premisa koja bi trebalo da eksplodira na lansirnoj rampi. Umesto toga leti, ponajviše zato što film tačno zna čiju šalu krade i ko će se smejati poslednji.

Miša Ošerović je razlog zašto ovo funkcioniše. Itan ulazi u foru kao poenta, a izlazi kao osoba, i Ošerović tu sporu spoznaju igra očima koje obavljaju više narativnog posla nego pola scenarija. Aleks Nika Karnija dobija bučniju ulogu, spletkaroša koji juri svoju simpatiju kroz vrata kroz koja se provukao lažima, i jeste smešan, ali film vidno gubi interesovanje za njega čim se Itan pojavi na ekranu. Sporedna podela, među njima Suzan Krajer i Mark Indelikato, puni školu koja deluje proživljeno, a ne kao da ju je kastovao algoritam. A kad stigne scena pidžama žurke, ona u kojoj šala tiho prestaje da bude šala, shvatiš da je sva ta prostota od početka bila trojanski konj.

Nije to mašina bez mane. Film štriklira priručnik srednjoškolskog filma marljivošću odlikaša, montaža preobražaja, velika žurka, priznanje u poslednji čas, a nezavisni budžet povremeno pokazuje šavove u ravnom osvetljenju i užurbanim kadrovima. Treći čin sprintuje ka svojim raspletima kao da je zvono već zazvonilo. Ali evo svetle strane, i ona zaista sija. Ovo je komedija koju su napravile trans osobe, koja neprijateljsku premisu poverava pametnoj publici i dobija opkladu. Smeh je stvaran, srce je zasluženo, a negde neki komentator besni što su mu uzeli sopstvenu šalu i ispričali je bolje. Već to vredi karte.