Disclosure Day

Stiven Spilberg izmislio je moderni osecaj gledanja u nebo s nadom da neko dobronameran gleda natrag. Ucinio je to 1977. u Close Encountersu i ponovo 1982. sa svetlecim prstom, a zatim je dve decenije to namerno izbegavao, kao da je covek koji je planet naucio da sanja odlucio da je sanjanje posao za mladje ljude. Disclosure Day njegov je prvi naucnofantasticni film posle otprilike dvadeset i jedne godine, a cudo nije to da jos uvek moze. Cudo je da nikada nije prestao da moze. Scenario Dejvida Koepa, izgradjen na Spilbergovoj sopstvenoj prici, spusta nas u 2026, gde nervozni strucnjak za sajber bezbednost kojeg glumi Dzos O'Konor krade hard disk pun vanzemaljskih dokaza odbrambenom dobavljacu po imenu Wardex, dok meteoroloskinja iz Kanzas Sitija koju glumi Emili Blant pocinje da prima signale koje nijedan Doplerov radar ne moze da objasni. Kostur je cisti Spilberg: obicni ljudi, izvanredan kontakt, vlada koja bi radije da i dalje gledate vremensku prognozu.

A onda je tu Emili Blant, koja radi onu vrstu posla koja te podseti zasto filmske zvezde uopste postoje. Glumi Margaret Ferdcajld kao zenu cija se sigurnost u vezi s nebom prepisuje u realnom vremenu, i nosi ceo emotivni argument filma na licu koje se neprestano koleba izmedju uzasa i preobrazaja. Kriticari to nazivaju vrhuncem karijere i nisu u krivu. Problem je ono sto je okruzuje. Koepova zaverenicka masinerija, puna zvizdaca, prebega i direktora Wardexa kojeg glumi Kolin Fert kao sasvim funkcionalnog standardnog zlikovca, povremeno se zgrusa u nesto blize lepoj epizodi Dosijea Iks nego spilbergovskom epu. Film traje sto cetrdeset i pet minuta i osecaju se digresije, razvuceni treci cin, labavi krajevi koji se nikada do kraja ne ispletu. Kad mehanika radnje otme volan cudu, carolija treperi.

Ali oh, kad Spilberg vozi. Snimljen velikim delom na 35mm i potpomognut muzikom osamdesetogodisnjeg Dzona Vilijamsa koji jos uvek zna da pronadje tacno onaj akord koji znaci da je svemir veci od tvog straha, film ima sekvence cistog filmskog misica, ukljucujuci akcionu scenu u brzom vozu dostojnu antologije Indijane Dzonsa. Svetla strana je ogromna i glasi ovako: u dobu u kojem vecina legendi kospleja sopstvene najvece hitove, Spilberg je napravio nesto sto iskreno veruje u ljude. Ceo motor Disclosure Daya radikalna je, gotovo neprijatna ideja da bi osam milijardi ljudi, kad bi im se jednostavno pokazala istina, moglo da izabere nadu umesto rata. Iskreno je do tacke ranjivosti, i 2026. ta iskrenost slece poput ruke na rame. Majstor ne kospleja. I dalje pruza ruku ka istom svetlu ka kojem ju je pruzao 1977, a ruka mu je dovoljno dugacka da ga dotakne cesce nego ne.