Starseeker: Astroneer Expeditions

Godine 2019. System Era Softworks objavio je Astroneer, pastelni survival sandboks u kojem si teraformirao planete, gradio baze i ugodno se gubio deformišući tlo usisnim pištoljem. Bila je to ona retka svemirska igra koja je delovala toplo umesto hladno, više o radoznalosti nego o ubijanju. Sedam godina kasnije pružaju nam Starseeker: Astroneer Expeditions, kooperativni spinof u ranom pristupu koji izdaje Devolver Digital, gde se do četiri igrača ukrcava na ESS Starseeker, sleće na močvarnu planetu Tephra i zajedno grickaju stotine zajedničkih misija. Premisa je drugarstvo u svemiru, cross-platform i cross-progression, trideset dolara, bez mikrotransakcija, bez premium valute, sadržajne nadogradnje obećane najmanje godinu dana. Na papiru je ovo anti-live-service live service, i već to zaslužuje spor aplauz.

Kad serveri sarađuju, petlja je tačno ona nežna droga kojoj su se obožavaoci Astroneera nadali. Tephra je prelepa i čudna, sva prostrane džungle, poplavljene ruševine i razasuta olupina prokletog putovanja EXO Dynamicsa koju polako slažeš. Istraživanje je nagrada, ne tlaka između ciljeva, a kooperativna igra stvarno podstiče drugarstvo umesto sebičnog grabljenja plena, jer se Mesta sletanja otključavaju zajedničkim trudom, a ne tako što jedan igrač sve skuplja. Osetili su to i kritičari: onaj neodoljiv osećaj još jedne misije koji izbriše dva sata pre nego primetiš. System Era zadržao je dušu, meku paletu, osećaj da je svemir mesto za lutanje, a ne spisak za osvajanje, i pristojno odbio da na to pričvrsti battle pass.

Sad zvezdica, i to velika: ovo je rani pristup, a na dan izlaska to je značilo da je ugodna svemirska avantura zabrinjavajuće dugo zurila u greške veze. Steam recenzije srušile su se na otprilike 37 odsto pozitivnih u prvom talasu, deo toga bes zbog servera koji je mnogo ličio na otvaranje Helldivers 2, gde je istinski dobra igra ostala zatrpana ispod igrača koji nisu mogli da se prijave. Deo je review bombing, deo je opravdan, a kooperativna igra koja prvog dana ne može pouzdano da odradi kooperativni deo stvaran je problem, ne atmosfera. Iskreno čitanje jeste da ovo nije Astroneer 2, to je nešto drugačije, strukturiranije, društvenije, što nosi marku, a deo reakcije je tugovanje onih koji su hteli nastavak kakav su zamislili. Svetla strana je stvarna i neobično čvrsta: temelj je šarmantan, monetizacija je toliko prijateljska prema potrošaču da je gotovo sumnjiva, a System Era je za original već isporučio godinu nadogradnji, pa je pista ovde zarađena, a ne obećana na slajdu.