Life is Strange: Reunion
Deck Nine · Square Enix
“Max i Chloe su se vratile, moć premotavanja radi, i Deck Nine je konačno shvatio da su ljudi hteli originalni duo zajedno, ne šta god da je Double Exposure bio.”
Sally's not done with you yet.
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.
The Review
Life is Strange: Reunion radi jedinu stvar o kojoj fanovi vrište već deceniju: stavlja Max i Chloe ponovo zajedno i daje im priču vrednu pričanja. Smešten na Caledon univerzitetu posle događaja Double Exposure, Max se vraća sa vikenda i zatiče kampus u plamenu. Njena moć premotavanja je nazad, može da skoči tri dana u prošlost koristeći polaroid, i Chloe Price je konačno, hvala bogu, ponovo u kadru. Po prvi put u seriji, igraš oba lika. To je fan servis urađen kako treba, što znači da je zapravo dobra igra ispod nostalgije.
Deck Nine je naučio iz svojih grešaka. Pisanje je oštrije, izbori se osećaju težim, a odnos između Max i Chloe ima onu vrstu proživljene topline koju nova postava Double Exposure nije mogla da replicira. Struktura dualnog protagoniste funkcioniše bolje nego što ima pravo. Maxine sekcije se oslanjaju na zagonetke manipulacije vremenom po kojima je serija poznata, dok su Chloina poglavlja sirovija, prizemljeniaja i iznenađujuće emotivna. Kampus okruženje je prelepo realizovano, a misterija ima dovoljno preokreta da te drži u neizvesnosti bez da deluje forsirano.
Gde posrće je gde Life is Strange uvek posrće: dijalog povremeno prelazi granicu od 'young adult' do 'napisano od strane nekoga ko je pročitao tvit o young adultima.' Neki sporedni likovi deluju kao da postoje isključivo da bi isporučili ekspoziciju, a upornost igre da ti daje opcije dijaloga koje zapravo ne menjaju ništa značajno je franšizna tradicija koja se troši. Ali centralna priča pogađa, poslednji čin isporučuje, i kraj je ona vrsta emotivno zadovoljavajućeg zaključka ka kojoj serija godinama tapka. Ako je ovo poslednja priča o Max i Chloe, dobra je za oproštaj.
What It Nails
- +Max i Chloe ponovo zajedno sa iskrenom emocionalnom dubinom, ne samo fan servis
- +Struktura dualnog protagoniste briljantno funkcioniše, dajući svakom liku prostor da diše
- +Mehanika premotavanja je korišćena kreativnije nego u bilo kom prethodnom naslovu
- +Poslednji čin je najjači u franšizi od originalne igre
What It Botches
- -Dijalog povremeno i dalje zvuči kao da ga je napisao AI treniran na Tumblru
- -Neki sporedni likovi postoje isključivo kao sistemi za isporuku ekspozicije
- -Iluzija izbora opstaje: mnoge opcije dijaloga vode ka istom ishodu
- -Kampus okruženje, iako lepo, se oseća kao ponavljanje prethodnih akademskih lokacija
Think your work can survive this?
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.
Who It's For
Svako ko je voleo originalni Life is Strange i želi zatvaranje. Fanovi narativnih avantura kojima je više stalo do likova nego mehanika.
Who Should Skip
Ako si se ranije odbio od stila dijaloga serije, ništa ovde te neće preobratiti. Ako nisi igrao Double Exposure, neki elementi priče će te zbuniti.
Your turn. Drop something.
Drop a URL, screenshot, or file and Sally will give you the honest truth.