Obsession

S vremena na vreme bioskopska blagajna izbaci bajku koju studiji nisu napisali, a ove godine to je natprirodni horor od 750 hiljada dolara koji je barista napisao izmedju smena u kafeu. Kari Barker je rezirao, napisao i montirao Obsession, pricu o Beru, usamljenom prodavcu u prodavnici ploca koji pronalazi jeftinu sitnicu zvanu One Wish Willow i prelomi je napola da bi zazeleo da se njegova koleginica Niki zaljubi u njega. Zelja se ispuni, i u tome je ceo problem, jer ljubav koju prizoves umesto da je zasluzis ne dolazi kao romansa. Dolazi kao opsednutost, u svakom gadnom znacenju te reci. Majkl Dzonston glumi Bera kao slatku, tihu katastrofu, a Inde Navaret pretvara Nikinu prisilnu odanost u nesto istinski zastrasujuce, izvedbu koja se neprestano prevrce iz obozavanja srnecih ociju u grabljivicu. Film je premijerno prikazan pred urlajucom salom Midnight Madnessa u Torontu, Focus Features ga je zgrabio za festivalski rekord, a onda je ucinio ono sto niko nije predvideo: nastavio je da raste.

Ono sto cini da Obsession funkcionise jeste to sto nikada ne zaboravlja da je tragedija sa maskom horora. Barker je snimio Los Andjeles kao ukletu kucicu za lutke, toplo domace svetlo koje se ukiseli u pretnju, i razume najstarije pravilo zanra: cudoviste je najstrasnije kada gotovo sazaljevas. Ber nije zlikovac. On je kukavica koja je presla precicom kroz tudju slobodnu volju, a film mu to naplacuje sporim, gusecim uzasom umesto jeftinim trzajima. Onih 94 odsto na Tomatometeru nije festivalska inflacija. Zanat je stvaran, montaza napeta, a scenario stalno pronalazi nove nacine da ispunjena zelja deluje kao omca koja se steze. Ima savova, naravno. Sporedni likovi postoje uglavnom da budu dovedeni u opasnost, srednji deo popusta od silnog objasnjavanja pravila kletve, a kraj deli salu izmedju katarze i okrutnosti. Ali to su zalbe nekoga ko gleda kako dobar film zeli da postane velik.

A evo dela koji bajku pretvara u basnu. Obsession je presao 238 miliona dolara u svetu uz budzet manji od jedne prikolice zvezde prvog reda, postao je najgledaniji film u istoriji Focus Featuresa, pobedio fransizne tezase u ponedeljak, a Focus je bio toliko zapanjen rastom iz nedelje u nedelju da je otkazao planirano digitalno izdanje pocetkom juna i pomerio ga na sesnaesti kako bi zastitio bioskopsko prikazivanje. A onda je stigao udarac u stomak: scenografkinja, zena po imenu Sali Coj, postala je viralna objasnjavajuci da je zaradjivala 300 dolara dnevno na ovoj nesindikalnoj produkciji dok je usput bila i dekoraterka, graficka dizajnerka, asistentkinja produkcije i statistkinja, a neki clanovi ekipe placani su gorivom. Pa da, svetla strana je ogromna i stvarna. Baristina nocna mora postala je iznenadni hit godine i dokazala da publika i dalje hrli ka necem originalnom. Ali istinski korisna pouka, ona koju industrija odbija da nauci, jeste da bi ljudi koji grade kucicu za lutke trebalo i da zive u njoj. Zelja se ostvarila svima osim onima koji su izrezbarili vrbu.