The Verdict
Ponuda je gotovo uvredljiva u svojoj jednostavnosti: napravi zvuk, umireš. I razvukao si to jedno pravilo u produkciju od sedamnaest miliona dolara koja je zaradila preko tri stotine četrdeset širom sveta. Ceo film oruža zvuk, ili njegovo odsustvo, dok jedan ispušteni fenjer ne postane strašniji od bilo kog otkrivanja čudovišta. To je kontrola, a većina reditelja koji umeju ovako dobro da glume ne ume ovako čisto da režira.
Majstorski potez nisu bila stvorenja, bio je kasting Millicent Simmonds, gluve glumice, i provlačenje znakovnog jezika pravo u logiku preživljavanja. Tišina porodice nije trik, to je njihov maternji jezik, i taj detalj radi više izgradnje sveta od sto linija ekspozicije ikada. Učinio si gluvoću prednošću u ovom svetu umesto naknadnom pomisli.
Sad deo zbog kog te gledaju popreko. Premisa se drži samo ako niko u ovoj porodici nikad ne donese logičnu, sa zvukom povezanu odluku, a oni donose nekoliko zbunjujućih. Biologija stvorenja se savija kad radnja zahteva. Ali unapred si postavio toliko napetosti da je publika pristala da ne pita, što je sopstvena vrsta veštine ruke.
What it nails
- ▲Pretvaranje tišine u najstresniji dizajn zvuka u modernom hororu, gde publika zadržava sopstveni dah.
- ▲Kasting Millicent Simmonds i izgradnja mehanike preživljavanja oko znakovnog jezika i gluvoće.
- ▲Scena u kadi Emily Blunt, jedna sekvenca koja opravdava celu cenu karte.
- ▲Film o čudovištu sa gotovo bez dijaloga koji te i dalje natera da osetiš svaki odnos u porodici.
What it botches
- ▼Premisa curi ako je bocneš: tako pametna porodica koja pravi toliko izbežne buke napreže veru.
- ▼Pravila stvorenja deluju podešena prema potrebama scenarija umesto bilo kakvoj doslednoj biologiji.
- ▼Kad se centralni trik ustanovi, druga polovina se oslanja na konvencionalne iznenadne strahove iznad kojih je navodno bila.
- ▼Likovi izvan Blunt i Simmonds su tanki, definisani više svojom funkcijom u planu nego onim ko su.
Who it's for
Publika koja voli napetost visokog koncepta, sekvence zadržavanja daha i horor film koji poštuje tišinu više od spektakla.
Who should skip
Cepidlake za logiku radnje koje ne mogu da prestanu da pitaju zašto niko prosto ne živi pored bučnog vodopada svrbeće celo trajanje.
The whole story lives on the hub