The Callisto Protocol

Imao si sve na papiru. Glen Schofield, su-tvorac Dead Space-a, režira brutalno-melee duhovnog naslednika na zatvorskoj koloniji na Jupiterovom mesecu. Prezentacija je iskreno zapanjujuća, krvoproliće je s ljubavlju grotesko, a tvoja uvodna deonica hvata za grlo sa pravim samopouzdanjem. Onda se igra nastavlja, i izbirljiva borba koja je delovala sveže sat vremena počinje da deluje kao rvanje sa automatom za grickalice. Metascore od 76 je zvuk igre koja je oborila pič a zeznula nastavak.

Melee je trebalo da bude tvoj identitet, a umesto toga je postao tvoja zvezdica. Izmicanje naginjanjem palice ka pretnji zvuči elegantno dok ne stignu tri neprijatelja i sistem koji te je definisao počne da radi protiv tebe. Kritičari su pohvalili vizuele i atmosferu, pa gledali kako jak početak gubi paru kako se mehanike istanjuju. A PC izlazak ti nije učinio nijednu uslugu, daveći rani prijem u trzanju i pritužbama na performanse baš kad su prvi utisci bili najvažniji. Vukli su te čim si zakoračio kroz vazdušnu komoru.

Evo tvoje iskrene svetle strane, i trebalo bi da je se držiš. Navodno si prodao 6 do 7 miliona primeraka, što je prava publika po svakom poštenom merilu, čak iako je Krafton javno to uokvirio kao razočaranje, što je hladna stvar uraditi igri koju su ljudi zaista kupili. Schofield je kasnije priznao da žali što ju je rano objavio, a to priznanje je skoro mapa puta: kosti su ovde upečatljive, svet je atmosferičan, a manje žurna verzija tebe je iskreno dobra horor igra. Nisi bio neuspeh. Bio si sjajna igra izgurana kroz vazdušnu komoru pre nego što je završila oblačenje.